Korekcija Atlasa

Korekcija prvog vratnog pršljena – Atlasa

Moje interesovanje za hiropraktiku počelo je sa trženjem načina kojim bi se moglo nehemijskim putem delovati na deo mozga koji se naziva produženi mozak i koji predstavlja sponu između mozga i produžene moždine (kičme). Ovaj najvažniji deo mozga i našeg tela sačinjavaju dva dela mozga, koji se na latinskom nazivaju pons i medulla oblongata, koji se postiru u visini potiljka i gornjeg (najvišeg) dela našeg vrata. U ovom delu mozga, koji se naziva i centrom života, smešteni su centri za kontrolu svih naših osnovnih životnih funkcija kao što su: rad srca, disanje, temperatura, stanje budnosti, mišićni tonus, centri nerva vagusa koji kontroliše rad svih unutrašnjih organa, centri za kontrolu svih 12 moždanih živaca preko kojih održavamo čulnu komunikaciju sa svetom, centri našeg raspoloženja, motivacije i osećanja zadovoljstva. Ovaj deo mozga, koji upravlja našim životom, za mene je bio istraživački interesantan zbog rada na fenomenu centralnog zamora koji se povezuje sa klinčkim stanjima kao što su stanje hroničnog umora, fibromialgie i načinom stimulisanja stanja budnosti (otklanjanja osećanja umora) i podizanja opšte psihofizičke sposobnosti čoveka. Ovo tako važno mesto na spoju naše glave i vrata sačinjavaju: potiljačna kost (occiput), prvi vratni pršljen, zvani Atlas (C1) i drugi vratni pršljen, Aksis (C2).

Kakve su ovnovne karakteristike prvog vratnog pršljena Atlasa? Zna se da je svoje ime ovaj pršljen dobio po liku iz grčke mitologije, titanu Atlasu , koji je zbog toga što je podstakao svoga brata na borbu sa bogom svih bogova Zevsom, bio osuđen da na svom vratu drži zemaljsku kuglu. Atlas je tako simbolično bio prikazan(izgleda ne slučajno), kao čovek-bog džinovske snage koji stoji pognute glave, što je označavalo osećanje velikog stradanja i patnje. Zato se valjda za nekog ko drži tako pognutu glavu kaže izgleda poput čoveka koji svu težinu ovog sveta nosi na svom vratu i ramenima.

Atlas je daleko najmanji, najtanji i najlakši pršljen sa kojim počinje naša kičma. On u spoju sa potiljačnom kosti i Aksisom (C2) čini takozvani occipito-atlanto-aksijalni zglob, koji nosi glavu i omogućava najveću pokretljivost glave i vrata. Ovaj zglob sadrži sinovijalnu tečnost koji mu olakšava kretanje i jedan je od retkih zglobova koji nema hrskavicu. Atlas se ponaša pomalo slično klackalici krečući se po krugu na gore (levo ili desno) duž zglobnih nastavaka potiljačne kosti. Spoj Atlasa sa potiljačnom kosti i Aksisom može se slikovito predstaviti poput 3 opruge, ili 3 kugle postavljene jedna iznad druge.

 

Atlas je, sto je posebno važno, u direktnom kontaktu preko velikog otvora potiljačne kosti sa kičmenom moždinom i produženim mozgom (ponsom i medulom oblongatom). Zbog ovakvog svog položaja i direktnog kontakata sa najvažnijim centrima koji kontrolišu naše telo, kao i najlakšom mogućnošću izmeštanja (subluksacije) zbog svoje veličine, položaja i drugih pomenutih karakteristika, Atlas predstavlja, bez ikakve sumnje, najvažniji pršljen (kost) što se tiče korekcije u našem telu.

Dalje, kroz Atlas (njegove bočne nastavke) prolazi arterija (a.vertebralis), koja upravo na tom mestu pravi pregib ili krivinu, pre ulaska u predeo našeg mozga, gde obezbeđuje oko 40% cirkulacije mozga (sl.25). I sad da kažemo ono što je najvažnije: pomeranje Atlasa za 1-4 milimetara na gore ili dole (duž potiljačne kosti), ili 1-3 stepena u smislu rotacije (napred ili nazad oko C2) utiče na dve vrlo važne stravari: prvo, zbog pritska na produženu moždanu i spinalne ganglion C1 I C2 remeti se normalno sporvođenje nervnih impulsa između glave (mozga) i tela, i drugo, zbog pritiska, povlačenja i uvrtanja vertabralne arterije remeti se cirkulacija kroz vertebralnu arteriju i s tim narušava normalni priliv krvi u mozak.

Istovremeno, sa njegovim izmeštanjem remeti se struktura celog tela (od gornjeg dela vrata do donjeg dela leđa), jer se sa njim, kao prvim pršljenom u telu, pokreće ceo kinetički lanac kičme van svog balansa (ravnoteže), tako da kičma može pokazati izmeštanja (subluksacije) na različitim mestima, kao i krivljenja na različite strane (sl.26).

Atlas je još od B.J. Palmera i početka 20. veka smatran ne samo za najvažnije nego i za jedino mesto koje treba korigovati na kičmi, jer se sa njegovom korekcijom kao prvim i vodećim pršljenom i svi ostali pršljenovi vraćaju na mesto (takozvani domino efekat). Ova vrsta korekcije se nazivala sve u jednoj korekciji, ili na engleskom all in one, što je sve ukazivalo na posebnu važnost ovog mesta za ukupno stanje pravilne strukture i funkcije našeg tela.

Veliki broj doktora hiropraktike koje se posebno bave korekcijom gornjeg dela vrata, što podrazmeva korekciju Atlasa, i danas zauzima stav da sve što treba korigovati u telu je položaj prvog vratnog pršljena zvanog Atlas. Oni tvrde čak i kod bolova u donjem delu leđa, ramenu, ruci ili bilo kom drugom delu tela, uzrok primarne suluksacije leži uvek u gornjem delu vratne kičme. Uklanjanjem subluksacije leži uvek u gornjem delu vratne kičme. Uklanjanjem subluksacije Atlasa otklanja se pritisak sa najvažnijeg dela nervnog sistema (produženog mozga), koji kontroliše stanje opšteg mišićnog tonusa i sve druge najvažnije funkcije u telu, čime se utiče na brži oporavak i vraćanje tela u njegovo prethodno normalno stanje zdravlja.

Kako dolazi do izmeštanja Atlasa

Do izmeštanja Atlasa može doći pri najrazličitijim traumama i povredama glave i vrata. To praktično znači od momenta našeg rođenja i porođajne traume, kad zbog okretanja glave novorođenčeta pri porođaju može lako doći do njegovog izmeštanja, pa preko raznih padova na glavu dok je dete malo, kasnijih udaraca u glavu, saobraćajnih udesa, pri čemu treba znati da i najmanji udarac od pozadi, kad ga ne očekujemo, može biti dovoljan da izmesti Atlas. Zatim, veliki razlog za nepravilan položaj Atlasa su naše navike vezane za nepravilno držanje tela. Prvo, to je nepravilno držanje glave i vrata sa glavom nagnutom prema napred, pri sedenju ili stajanju. Ovo je vrlo česta pojava kod velikog broja ljudi koji veliki deo dana provode sedeći za stolom, kompjuterom ili knjigom, ili ljudi koji nisu jednostavno razvili naviku pravilnog držanja tela, a posebno glave i vrata. Na slici 27. možete videti razliku između pravilnog i raznih nepravilnih načina držanja tela. Obratite posebno pažnju na različite nepravilne načine držanja glave i vrata.

Drugo, veliko opterećenje za vrat predstavlja spavanje na stomaku, pri čemu se glava i vrat okreću 90% u stranu - što predstavlja dodatno opterećenje za vratne mišiće, koji usled nastalog disbalansa (zamora i grča) dovode do povlačenja Atlasa van svog mesta (u stranu, nagore i napred ili nazad).

Želeo bih ovde da se još malo zadržim na ovim lošim navikama vezanim za držanje glave i vrata. Glava (koja sa mozgom teži 5-6 kilograma) stoji na Atlasu (koji ima težinu 50-60 grama). Naša kičma, da bi bila u stanju statičke ravnoteže i balansa, mora da održi svoju vertikalnu (uspravnu - ortogonalnu) strukturu i centar težišta tela u predelu između naših stopala. Ovo znači da kad stojimo normalno (u svom prirodnom držanju tela) kičma mora da bude u obliku prave linije, gledano od napred ili nazad, ili gledano sa strane (zbog prirodne krivine kičme u obliku slova S) prava linija bi trebalo da prolazi od našeg uha, preko centra našeg ramena, kuka, kolena od stopala (vidi sl.27).

Pri ovome centar težišta našeg tela, koji se nalazi u predelu naše sedalne kosti, trebalo bi da bude u vertikali sa sredinom između naših stopala (sl. 28), a naše oči bi trebalo da budu savršeno horizontalne, što je od posebne važnosti za pravilnu stimulaciju našeg mozga. Za održavanje ovakvog pravilnog načina držanja tela položaj Atlasa je od suštinskog značaja. Izmeštanje Atlasa za onih nekoliko milimetara ili stepeni je dovoljno da ozbiljno naruši celu koštanu strukturu, a s tim i ukupno funkcionisanje našeg tela. Usled nesposobnosti da pravilno raspodeli i podrži našu telesnu težinu, kod kičme se mogu pojaviti različite devijacije ili krivljenja, kao i promene u pokretljivosti njenih određenih segmenata. Ovo vremenom može dovesti do raznih poremećaja vezanih za kičmu, kao što su: skolioza (krivljenje kičme u stranu), kifoza (krivljenje kičme prema nazad), lordoza (veće krivljenje vratnog i/ili lumbalnog segmenta kičme prema napred), diskus hernije i drugih poremećaja vezanih za kičmu, koje prate bolovi u leđima, smanjenje osetljivosti i trnjenje u različitim delovima tela, kao i do mnogih drugih zdravstvenih problema.

Dokazano je da nepravilan položaj Atlasa, usled narušavanja cirkulacije kroz verbalnu arteriju, može predstavljati uzrok mnogim vrstama glavobolja, kao što su migrene, klaster i stres glavobolje. Posebno često nepravilan položaj Atlasa se dovodi u vezu sa takozvanim potiljačnim glavoboljama, koje prati osećanje težine i pritiska u potiljku, napetost u mišićima vrata i ramena. Takođe, izmeštanje Atlasa predstavlja vrlo često uzrok vrtoglavica, nestabilnosti pri hodu, zujanja u ušima, poremećaja vida i sluha, osećaja težine ili pulsiranja u glavi, hroničnog umora, pada koncentracije i pamćenja, poremećaja sna, raspoloženja (do depresije). Ustanovljeno je da je nepravilan položaj Atlasa zbog narušavanja nervne komunikacije između glave (mozga) i tela, može takođe doprineti stanjima poput : povećanje opšte napetosti u telu, bola u predelu viličnog zgoloba, krivljenja kičme (skolioze, kifoze), fibromialgije, Hornerovog sindroma, trigeminalne neuralgije, problema sa facijalisom, konvulzija i epilepičkih napada, pa čak i do astme, alergija, problema sa sinusima i drugih organskih oboljenja, zbog izraženog osećaja povećane napetosti u telu i narušene funkcije nervnog sistema.

Naučno je ustanovljeno da gornji deo vrata posebno, a takođe vrat i gornji deo ramena u celini, sadrže daleko najveći broj mehanoreceptora (takozvanih proprioreceptora) po jedinici svoje površine u našem telu. Ranije smo spomenuli da je uticaj ovih receptora najznačajniji u procesu stane stimulacije koju naše telo šalje do mozga na obradu i konačan odgovor. To znači funkcionisanje našeg mozga u najvećoj meri od finkcije ovih receptora. Nepravilnim načinom držanja glave i vrata mi šaljemo pogrešnu informaciju mozgu (zbog nepravilnog načina stimulacije tih receptora), koji na osnovu toga šalje progrešni odgovor nazad našem telu i čitavo naše telo počinje funkcionisati na bazi te pogrešne matrice ili programa, što vremenom dovodi do raznih poremećaja u telu i bržeg starenja organizma.

Stoga, održavanje našeg tela kao vertikalne strukture je daleko važnije nego što se to možda obično misli, jer je ono povezano sa mnogim kompenzatornim mehanizmima izmeštanja naše kičime i drugim još možda važnijim poremećajima ukupnog funkcionisanja našeg tela. A da bi se naše telo zadržalo taj svoj pravilan veritkalan položaj toliko važan za njegovo ukupno pravino funkcionisanje, položaj Atlasa je od odlučujućeg značaja. Taj položaj Atlasa mora da bude ortogonalan, što znači da linije koje prolaze kroz Atlas, našu glavu i vrat treba da budu prave i pod pravim uglom između sebe (sl.30 i 31).

Kad Atlas nije na svom mestu, telo, sedeći princip kompenzacije da bi zadržalo gravitacioni centar našeg tela na istom mestu (sredini između naših nogu), remeti strukturu drugih delova tela. Tako se menja položaj vratne kičme koja se, umesto da ima svoju normalnu fiziološku krivinu prema napred (takozvanu lordozu) ispravlja, ili krivi na drugu stranu prema nazad (u smislu kifoze), što značajno menja stepen njenog opterećenja. Na slici 29. su prikazana četiri položaja vratne kičme i stepen stresa po telo, koji njima odgovara, a čiji uzrok je najčešće izmeštanje Atlasa.

Korekcija Atlasa

Ja sam imao izuzetnu sreću da se u Americi (Atlanti) upoznam sa doktorom Rojom Svetom, osnivačem tehnike Atlas Ortogonal (AO), koja se smatra najegzaktnijom metodom korekcije Atlasa i cele kičme danas u svetu. Tokom dve godine specijalizacije koje sam proveo na programu izučavanja ove tehnike na Sherman koledžu i rada sa njim u Svet Institutu u Atlanti, ja mogu slobodno da kažem da sam pronašao ono što sam tražio kad sam krenu na školovanje iz hiropraktike.

Kako doktor Roj voli da kaže, suština hiropraktike se može objasniti u svega nekoliko reči. Radi se o tome da glava mora da stoji pravo na našem vratu, u savršenom vertikalnom odnosu na našu karlicu i stopala, što znači da linije između Atlasa, glave i vrata mora da se seku pod pravim uglom (90 stepeni). Telo kao vertikalna strukura nastoji da održi svoju ortogonalnost i mi mu u tome pomažemo našom ortogonalnom korekcijom koja održava glavu savršeno vertikalnom, Atlas savršeno horizontalnim i vratnu kičmu vertikalnim. Kad se ovo postigne uspostavlja se normalna nervna komunikacija između naše glave (mozga) i tela, normalizuje cirkulacija u predelu produženog mozga (ponsa i medule oblongate), i time omogućuje telu da iskoriti maksimum svog prirodnog potencijala zdravlja i najefikasnije pomogne sam sebi u borbi protiv svakog stanja narušene ravnoteže koja vod u bolest (sl.30. i 31).

Govoreći o egzaktnosti ove metode želeo bih da naglasim da se korekcija vektor korekcije) ovde izračunava u milimetrima ili stepenima, na osnovu specijalnih rentgenskih snimaka glave i vrata, ili snimaka dobivenih uz pomoć kompjuterizovane tomografije (CT). Onda se uz pomoć specijalnog proračuna (formule) i perkusionog instrumenta (koji mehanički udar pretvara u vibraciju) istovremeno koriguju occiput, Atlas i Aksis, i sa time cela kičma.

Za vreme korekcije pacijent leži na stani na specijalnom stolu na kome je montiran perkusioni instrument (sl.32), njegova glava se uopšte ne pomera i samu korekciju ne može ni da oseti. Princip delovanja perkusionog instrumenta pokazuje da manji intenzitet sile pri korekciji (kad je ona pravilno proračunata i pod pravilno izračunatim uglom), bolje pogoduje korekciji Atlasa. To je ustanovljeno njegovom malom težinom u odnosu na glavu i njegovim slobodnim kretanjem po polukružnoj osovini zglobnih nastavaka potiljačne kosti. Šematksi prikaz Atlasa sa occiputom (vidi sl.23) pokazujej zašto Atlas ide uvek na gore pri izmeštanju (levo ili desno). Korekcija Atlasa stoga treba da vrati Atlas na dole (1-4 mm), au smislu rotacije (1-3 stepena), koriguje njegov položaj napred-nazad, kroz istovremeno korigovnje Aksisa. Ovakvu preciznost korekcije teško je postići rukom kao što je to moguće instrumentom, koji jednim dodirom, na osnovu prethodnog proračuna, vraća na mesto istovremeno occiput, Atlas i Aksis što bliže savršenoj ortogonalnosti. Na ovaj način odnos između occiputa, Atlasa i Aksisa (slikovito predstavljen kao odnos 3 kugle ili spirale u međusobnom dodiru) koriguje se jednim udarom preko Atlasa (vidi sl.23).

Veličinu ove tehnike za korekciju kičme čovek ipak mora sam da oseti na sebi, kad jednim dodirom ispod uha (koji ne može da osteti) nestanu sve njegove dotadašnje glavobolje, vrotglavice i slični problemi od kojih se bezuspešno lečio često dugi niz godina.

Uspešnost metode Atlas Ortogonal je podsakla mnoge velike medicinske centre da zatraže dozvolu doktora Sveta da je koriste u svojoj kliničkoj praksi. Iz nekih razloga, najbolje njemu znanih, doktor Svet je rekao da ova tehnika pripada hiropraktici i da pravo na usavršavanje u njoj i njeno korišćenje on želi da ostavi jedino svršenim doktorima hiropraktike. U Americi trenutno postoji oko 450 doktora hiropraktike koji se bave ovom tehnikom Atlas Ortogonal, dok ih u celoj Evropi, nažalost, ima samo četiri ( uklučujući tu i mene). Na kraju, želeo bih da kažem da ako postoji nešto što bi bio najviši naučni domet u korekciji kičme bez njene manipulacije onda je to tehnika Atlas Ortogonal.

Opširnije o mnogim drugim stvarima vezanim za vaše zdravlje možete saznati u knjizi Dr Petra Dinića HIROPRAKTIKOM DO ZDRAVLJA I i II.