Bolu u ledjima

Diferencijalna dijagnoza bola u leđima i bol u leđima kao posledica spondiloze (osteohondroze)

Bolovi u leđima danas su postali drugi  po učestalosti razlog (posle prehlade) zbog čega ljudi odlaze kod lekara i treći razlog (po učestalosti) za njihovo odsustvovanje sa posla. Od njih stradaju podjednako domaćice i poslovni ljudi, stari ali i vrlo mladi ljudi , kao i sportisti. Ovo predstavlja ogromni izadatak i gubitak za svako društvo i ljudsku zajednicu u celini. Rezloge za to treba tražiti, rekli smo, u našem načinu života. No, treba reći da bol u leđima može biti povezan sa najrazličitijim patološkim stanjima i bolestima. Da pomenemo onda neka najčešća stanja za koja je vrlo karaktreistično postojanje bola u leđima. Bol u leđima može biti osnovna ili udružena pojava kod: mišićnog zamora, psihičke napetosti, degenerativnih promena u kičmi, kao što su spondiloza ili osteohodroza, krivljenja kičme (skolioze ili kifoze), diskus hernija, kod različitih urođenih anomalija kičme, od kojih je najčešća, recimo, spina bifida (pomeranje tela, obično lumbalnih pršljena prema nazad ili ređe napred), hermivertebra ( koja može biti urođena ili stečena kao posledica traume ili zapaljenskih procesa), zatim mnoga maligna stanja, kao što su veliki broj koštanih tumora, karcinom prostate, pluća, mozga, stomaka i drugi, aneruizma aorte, razna sistemska oboljenja od reumatoidnog artritisa, lupusa, fibromialgije, Padjetove bolesti, skleroderme i mnogih, mnogih drugih.

Primetili ste možda da osteoporozu nismo spomenuli, što znači da za nju bol u leđima nije karakterističan simptom.

Ovaj kratki pregled svih mogućih stanja i bolesti koja često mogu biti povezana sa bolom u leđima ne treba da vas zaplaši, več samo da vas opomene na to da kad odlazite kod nestručnih ljudi zbog takozvanog nameštanja kičme, uvek znate kakvom se riziku izlažete, jer stvar može da bude ponekad složenija nego što to spolja možda izgleda. Stoga je, rentgenski snimak, pored ostalog, važan i koristan vid dijagnostike.

Spondiloza ili osteohondroza  kao degenerativno oboljenje kičme su u svakom slučaju spominje kao jedno od najčešćih uzroka bolova u leđima. Spondiloza je degenerativni process koji zahvata kičmu i koji normalno postoji kod svakog čoveka od dvadesete godine nadalje, negde manje negde više izražen, zavisno od genetske predispozicije, od izloženosti takozvanim mikrotraumama vezanim za kičmu u toku života, i pre svega, od onih toliko ovde pominjanim loših životnih navika u vezi čuvanja i održavanja kičme.

Bol kod spondiloze se karakteriše tipičnom jutarnjom ukočenošću koja posle u toku dana sa kretanjem obično popušta, samnjenom pokretljivošću i osećajem blage ukočenosti u leđima. Ovaj bol je obično lokalizovvan na određeni deo leđa, mada pacijenti imaju običaj da kažu da ih od njega sve boli. Ovaj bol se obično ne širi ako ne postoji pritisak na određeni nerv i znaci nervne lezije, koji se mogu propoznati po smanjenu osetljivost, trnjenju i gubitku mišićne snage u određenom delu tela. Ovi neruološki znaci se javaljaju obično kod uznapredovalih degenerativnih promena (takozvanog III, IV stepena spondiloze), kod kojih postoje izraženije promene u vidu koštanih nastavaka takozvanih osteofita, koji se pružaju kao kljunovi sa vrha pršljenova ili poput izraštaja u vidu mostova prelaze sa jednog pršljena na drugi, doprinoseći njihovom koštanom srastanju i manjoj pokretljivosti. Posebno opasno je kad ovi koštani izraštaji krenu sa tela pršljena prema nazad ka kičmenom kanalu (kičmenoj moždini i korenovima kičmenih nerava), čime se stvara mehanički pritisak na nerv od strane izraštaja kosti koju ponekad ni hiropraktička korekcija ne može otkloniti. Ovo onda može, zavisno od stepena poremećaja i simptoma koje pacijent ima, predstavljati indikaciju za operaciju.

Poznato je da koštano tkivo na povećani mehanički pritisak reaguje povećanom produkcijom kosti (i Wulfov zakon).

U knjizi možete naći slike i dalje objašnjenje ova 4 stepena spondilotičnih promena.

Ono što treba znati o spondilozi je to da je ona progresivno degenerativno (i stoga trajno ili nepovratno stanje), koje se ne može izlečiti ni otkoniti, već se jedino može usporiti i olakšati. U obom smislu posete doktrou hiropraktike koriste više od bilo kakvog drugog oblika konzervativne terapije (lekovi, razne fizikalne ili banjske procedure), zato što se stručnom korekcijom najefikasnije otkanja opterćenje i pritisak sa zgloba (kosti) i mišića čime se povećava pokretljivost tog dela, a onda i celog tela. Istovremeno, što je vrlo važno, savetima koje pacijent dobija, kao i vrlo specifičnim i ciljanim vežbama koje se daju tačno za određeni neuro-mišićno-skeletni problem, pacijent je u mogučnosti da ovu korkciju sam održava, usporavajući dalji proces spondilotičnih promena. Nijedna vrsta terapije ne može da zameni pokret i vežbanje kao sredstvo za unapređenje i očuvanje funkcije kičme.

Opširnije o ovom i preko 100 vežbi za kičmu možete saznati u knjizi Dr Petra Dinića HIROPRAKTIKOM DO ZDRAVLJA